Ivana Krivokapić ubijena je u stanu na Zvezdari 24. decembra 2022. godine, a za ovaj svirepi zločin osumnjičen je Jetmir Gočaj koji je i dalje u bekstvu. Za njim je raspisana Interpolova poternica, a on je, kako smo nezvanično saznali, u međuvremenu promenio dokumenta i nalazi se „van radara“ nadležnih, ali se sumnja da je u Prištini.
Od njenog ubistva na današnji dan prošao je 21 mesec, a Ivanin otac Slobodan napisao je potresnu objavu na svom Fejbuk profilu.
„Ponovo me put i želja ovde dovela, sat iza ponoći, čekam taj poziv, srećan rođendan tata, čekam, anđele moj, osećam da si tu“, napisao je Slobodan Krivokapić.
Podsetimo, njen otac dao je jedinu ispovest za Telegraf u kojoj je opisao kakva je bila Ivana.
„Ivana je bila ćerka kakvu samo roditelj može poželeti, a Bog dati. Pametna, hrabra, vredna, čestita, a iz milošti su je zvali ‘amazonka’. U mojoj porodici 64 godina nismo dobili žensko dete, a ja sam je voleo više od života. Sve je nasledila od majke…. Umesto da joj venčanicu kupimo i slavimo njenu udaju, mi smo je u njoj sahranili. Dete mi je uzeo čovek koji sad živi i uživa. Slobodan kao ptica!“, počinje svoju ispovest za „Telegraf.rs“ Slobodan Krivokapić, otac ubijene Ivane iz Lovćenca
Crnokosa devojka iz okoline Novog Sada nađena je mrtva u subotu 23. decembra 2022. godine u iznajmljenom stanu na Zvezdari. Imala je samo 26 godina i velike planove za budućnost. Među njima da nađe svog vikinga, da završi arhiktekturu, da osvoji Kilimandžaro… Planovi ove devojke ostali su zapisani u njenom dnevniku koji je vodila. Nakon ubistva predat je njenoj porodici.
Majka i Ivanine drugarice često ga čitaju. U svakoj rečenici traže odgovor zašto ju je Jetmir Gočaj ubio.
– Moja Ivana sve mi je pričala. Umeo sam često da kritikujem ženu. Govorio sam joj: „Ti se postavljaš kao da si joj drugarica, a ne majka“. Međutim, one su zaista bile bliske i intimne. O tom momku ništa nisam znao, a ni moja supruga. Volela je planinarenje i imala veliku želju da osvoji Kilimandžaro. Jednog dana mi je rekla da mora da ide na Prokletije kako bi vežbala planinarenje. Iz Srbije je otišlo njih 20. Tamo upoznaje svog krvnika. Majci i meni ga nije pomenula već samo bratu i drugaricama. Predstavila ga je kao vođu te planinarske grupe. Da je za nju bio bitan znali bi nešto o njemu. Ivanina majka je znala da je imala momka koji joj se dopadao – nastavlja Slobodan.
Boli ga što su u javnosti Ivanu i Jetmira dovodili u ljubavnu vezu. U nekoliko navrata listao je ćerkin telefon koji je dobio nakon zločina. I zaista Ivana i njen krvnik razmenili su svega nekoliko prijateljskih poruka.
– Jetmir joj nije bio momak niti se mojoj Ivani sviđao. Da jeste, ja kao otac to bih znao. Moja ćerka je sve delila sa nama. Stan u Beograda smo joj iznajmili samo dva meseca pre ubistva. Dobila je bolji posao barmena u klubu u Beogradu i mi smo je podržali. Preselili je u taj stan. Poslednji put sam je čuo u četvrtak (22. decembra 2022. godine). Rekla je da se vidimo za vikend, ali je živu više nisam video – jedva reči preko usta prelaze Slobodanu.
Sećam se da smo tog petka pokušavali da je čujemo. Telefon joj je bio nedostupan. Znao sam da je imala problem sa baterijom, ali sam se opet plašio jer je uvek nalazila način da nam se javi, bar od nekoga da uzme telefon. Imala je probleme sa bubrezima i još više sam se plašio da joj nije pozlilo. Da joj se nešto dogodilo znao sam kada je njen kolega pozvao mog sina i pitao :“Gde je Ivana, zamolio sam je da radi umesto mene?“. Sačekao sam jutro i rekao sinu, ženi da se spreme i krećemo za Beograd. Pozvao sam bratanca i rekao mu da ide u Ivanin stan, a mi smo krenuli. Objasnili smo mu kako da dođe do zgrade. Bio sam na vezi sa njim. Javio mi se i rekao da je stan zaključan. Rekao sam bratancu da zove policiju, Hitnu i pokuša kroz prozor da uđe u stan makar i staklo razbio. U jednom trenutku mi je rekao: „Čiko, vidim Ivaninu ruku, a telefon joj je na stolu…“. Više se nije javljao na telefon, zvao sam ga, vozio sam 150 na sat kroz grad samo da bi što pre stigao… Supruga je samo govorila i plakala: „Bobo, naša Ivana je mrtva“ – nastavlja Slobodan priču.
Majčine slutnje su bile tačne.
– Ispred stana bilo je mnogo policije. Neko mi je od njih rekao: „Žao nam je, Ivana je mrtva“. Sećam se da me je držao inspektor. Želeo sam da uđem u stan da je vidim… Nisu mi dali. U jednom trenutku sam video crni džak kako iznose iz stana. Zakukao sam: „Što mi dete nosite u tome, nije pašče“. Dali su nam nešto za smirenje, svega se sećam kroz maglu. Sinu su u policiji rekli da je Ivana najverovatnije ubijena – teške reči izgovara Slobodan.
Sa suprugom i sinom vraća se u Lovćenac. Primaju saučešća, kroz kuću im prolazi na hiljade ljudi.
– Dan kada sam otišao na prepoznavanje nikad neću zaboraviti. Ležala je kao da spava. Sem dva podliva na vratu ništa nije imala. Nije bila obljubljena niti je imala povrede po telu. Rekli su mu da ju je ubio tako što je jednu ruku stavio na njen nos, a drugu na usta. Njegov DNK nađen je ispod Ivaninih noktiju. Pisali su da je moju ćerku polomio, raskomadao. Sad želim sve to da demantujem – priča Slobodan.
Iz Ivaninog roze novčanika Jetmir je uzeo 1.500 evra i 60.000 dinara, ali ostavio njene slike sa bivšim dečkom. Sve njene lične stvari njeni najmiliji drže u sobi.
Na radnom stolu Ivanin dnevnik, brojanica, sveske, tablet, sat koji je nosila, telefon…
– Ćerku sam sahranio na groblju u Lovćencu, a spomenik joj podigao za pola godine. Odlazimo tamo svaki dan. Ivana je veliki vernik. Često odlazila u crkvu i verovala u Boga. Imam sina i sad buduću snahu. Borimo se nekako. Ne želimo da ni policija ni tužilaštvo zaborave na Ivanino ubistvo i da se taj krvik uhapsi – kaže Slobodan.
Ivana Krivokapić bila je po svemu posebna. Volela život, ljude, putovanja, da osvaja planinske vrhove, prirodu…
– Pisala je pesme. Volela sve vrste plesova, igrala folklor. U kafani bila najveselija, ali nikad pila niti pušila. Zvali su me iz Mense jer je mogla da piše i levom i desnom rukom. Ne što je bila moja ćerka, ali po svemu je bila posebna – priča Slobodan.
Slobodan Krivokapić nakon ubistva raspitivao se o ubici Jetmiru. Saznao je sve o njegovoj porodici. Ali i jednu činjenicu koja ga je jako povredila. Dok je on godinu dana u žalosti za detetom, oni su imali čak četiri veselja.
– Predstavljali su se da su čestita porodica, da su čestiti odavno bi to dokazali. Bratstva iz kojih potiče Ivana Krivokapići i Roganović nisu mala- dodaje Slobodan.
Na kraju ove dirljive priče Slobodan Krivokapić u ime svoje porodice i svoje ime želeo bi da se zahvali svojim rođacima u zemlji odakle potiče.
– Oni svakodnevno prate razvoj i tok naše muke. Prijateljima koji su došli iz Nemačke, Francuske, Švajcarske i ostalih zemalja Zepadne Evrope da nas podrže, mojim prijateljima iz bivše Jugoslavije. Ivaninim prijateljima koji su uvek sa nama, komšijama, sugrađanima i mom Duhovniku. Bez svih tih ljudi ne znam da li bi ovo izdržali. Hvala i redakciji „Telegraf.rs“ jer ste bili uz nas kao porodicu i korekno izveštavali. Svi ste nam odneli delić tuge i nek vam se dobro vrati- kaže Slobodan.
Izvor: telegraf.rs
