Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave državni je praznik koji se 15. septembra praznuje u Republici Srbiji i Republici Srpskoj. Praznik je simbolično ustanovljen da se proslavlja na dan kada se obeležava Proboj solunskog fronta. Praznuje se od 2020. godine
Ideja o uspostavljanju zajedničkog praznika Srbijei Srpske u javnost je izneta nakon sastanka predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić sa rukovodstvom Republike Srpske u avgustu 2020. godine. Na sastanku je dogovoreno da se ideja prosledi nadležnim državnim i entitetskim organima radi daljeg razmatranja i odluke o uspostavljanju novog praznika.
Vlada Republike Srpske usvojila je na sednici održanoj 10. septembra 2020. zaključak o praznovanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, čime je ovaj praznik ozvaničen u Srpskoj.
Dan kasnije, 11. septembra, Vlada Republike Srbijetakođe je donela zaključak na osnovu kojeg se ovaj praznik zvanično proslavlja i na teritoriji Srbije.
Cilj uspostavljanja praznika jeste pre svega osnaživanje jedinstva između srpskog naroda u Srbiji i Srpskoj ali i jačanje kulta nacionalne zastave.
Iako je u Kraljevini Srbiji, Kraljevini Jugoslaviji, SFR Jugoslaviji, pa i SR Jugoslaviji svojevremeno kult zastave bio na izuzetno visokom nivou, a zastava bila izuzetno poštovana, početkom 21. veka u Srbiji taj kult gotovo da je nestao, a poštovanje zastave i državnih simbola više nije na zavidnom nivou, te se skoro svuda mogu videti zastave u obliku i razmeri koji nisu propisani zakonom.[5] U Srpskoj je situacija u vezi sa poštovanjem i isticanjem zastave mnogo bolja, a cilj jeste da se situacija u Srbiji popravi nabolje po uzoru na Srpsku.
U državama u kojima se obeležava Dan zastave ustaljena je praksa isticanja odgovarajućeg oblika zastave na zgradama državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih službi, ali i na privatnim objektima sa ciljem da se pokaže poštovanje prema zastavi kao jednom od najznačajnijih elemenata državnosti. Zastava se u takvoj prilici postavlja isključivo na mestu predviđenom za njeno isticanje (utori, jarboli, fasadna koplja,…), u skladu sa važećim propisima. U Srbiji u tu svrhu državni organi drže istaknutu Državnu zastavu, pokrajinski i lokalni organi, kao i javne službe (škole, bolnice, javna preduzeća,…) — Narodnu zastavu, koju su dužni da viju svakodnevno, dok građani mogu da biraju da li će na svojim objektima istaći Državnu ili Narodnu zastavu budući da zakon ne definiše koji oblik zastave smeju da ističu fizička lica.
wikipedia
