Sve je spremno za početak nove školske godine koja „krivicom“ kalendara neće početi kao što je običaj 1. septembra, ali zato prvog dana po povratku đaka u učionice neće izostati himna „Bože pravde“ na prvom času, baš kao ni školski policajci koji će dočekati učenike, a u nekim obrazovnim ustanovama i privatno obezbeđenje koje će brinuti o bezbednosti učenika i nastavnika.
Đacima će pomalo neobično biti što se u školu vraćaju po ekstremnim vrućinama od 35 i više stepeni (u Bosni i Hercegovini zbog vrućina odložen početak školske godine), pa će biti interesantno koliko će nastavnici insistirati na dres-kodu, ali i jer će biti manje učenika u učionicama nego što je to do sada bio slučaj.
Manje đaka u učionicama
Naime, prema dosadašnjim propisima odeljenja kod osnovaca su mogla da imaju do 30 učenika, ali je bilo predviđeno da ovaj broj uz saglasnost Ministarstva prosvete može da se poveća do 33. Sada je zakonska granica 28 učenika, koja će moći uz dozvolu da bude povećana na maksimalno 31 đaka.
Ovo je u pojedinim školama dovelo čak i do protesta, pošto su ustanove bile prinuđene za formiranje dodatnih odeljenja, a samim tim su neki učenici razdvojeni od školskih drugova sa kojima su bili i po šest godina.
Smanjenja broja đaka biće i u srednjim školama gde će jedno odeljenje moći da ima maksimalno 28 učenika, što se odrazilo ovog leta i na malu maturu, pa je svršenim osnovcima bilo potrebno nešto više bodova za upis u željene škole nego što je to ranije bio slučaj.
Kraći raspusti nego 2023. godine
Do manjih promena je došlo i u školskom kalendaru po kojem će đaci imati četiri raspusta, ali će dva, zbog drugačijeg preklapanja sa vikendima,biti za po dan kraća. Prošle školske godine su se neradni dani tako lepo nadovezivali na vikende, pa je moglo fino da se spoji, ali sada to nije slučaj.
Prolećni raspust najviše se razlikuje – on je lane trajao 10 vezanih dana, a sada će biti iz dva dela – prvi od šest, a drugi od četiri dana, jer Uskrs i Prvi maj nisu „povezani“. Sve u svemu, đaci u Srbiji će imati ukupno 40 neradnih dana što je za dva dana manje nego ranije.
I velika matura na probi
Školskim kalendarom je predviđena i proba velike ili državne mature koju najavljuju već pune dve decenije, ali ona do dan danas nije zaživela u Srbiji. Kako je predviđeno, u junu bi trebalo da se testiraju đaci trećeg razreda srednjih škola, koji bi, ako ne dođe do novog odlaganja, bili prvi koji bi je polagali u leto 2026. godine.
Podsetimo, ona bi za svršene srednjoškolce predstavljala isto što i mala matura za đake osmake, a trebalo bi praktično da zameni prijemne ispite na fakultetima. Ipak, državna matura je i dalje u magli s obzirom da mnogi fakulteti ne pristaju da ona bude zamena za prijemne ispite i žele da i dalje sami biraju buduće akademce.
Kada je mala matura u pitanju, ona ostaje po starom: budući srednjoškolci će polagati tri testa: srpski/maternji jezik, matematiku i treći po izboru (geografija, istorija, biologija, hemija ili fizika).
Stop vršnjačkom nasilju
Pojedine škole najavile su da će se ove godine više pridržavati kodeksa oblačenja, druge da će zabraniti đacima korišćenje mobilnih telefona, a velika pažnja biće posvećena i borbi protiv vršnjačkog, ali i svakog drugog vida nasilja u školama.
Nove mere stupile su na snagu u januaru, ali će ovo biti prva kompletna školska godina u kojoj će se primenjivati. Najinteresantniji i najzvučniji novitet bila je kazna suspenzije đaka na period od 5 do 20 dana tokom kojih ne bi mogli da prisustvuju časovima u školi. Iako ovaj model već skoro pola veka funkcioniše u SAD, ali i mnogim drugim zemljama, postavljalo se pitanje kako će biti primenjen u Srbiji.
Takođe ovo će biti prva školska godina gde će već u prvom polugodištu ocena iz vladanja ulaziti u prosek, iako će đaci moći da prođu razred čak i sa ovom jedinicom.
Na drugoj strani, na najavljene strože kazne za nasilnike moraće još da se čeka. Napad na zaposlene u obrazovanju kažnjavaće se zatvorom od tri meseca do osam godina, u zavisnosti od težine učinjenog dela, ali je za to neophodno da Skupština Srbije usvoji izmene i dopune Krivičnog zakonika.
Više cene i ekskurzija
Konačno, mnogo bure pred početak nove školske godine digle su najave da će ekskurzije ove godine biti još skuplje, zbog čega su pojedini prosvetari počeli da pričaju i o njihovom ukidanju.
U agencijama koje se bave đačkim turizmom kažu da su nabavke već završene i da će đačka putovanja na jesen biti skuplja do 10 odsto u odnosu na prethodnu školsku godinu.
„Cene su više jer je sve poskupelo – hoteli, prevoz, dnevnice vodiča. Povećanje je bilo minimalno u odnosu na proleće, pet do 10 odsto. Tačno je da ima agencija koje nude ekskurziju u Italiji po ceni od 80.000 do 90.000 dinara, ali ima i onih koje je nude za 65.000 do 67.000 dinara“, rekao je Zoran Serdar, predsednik Odbora za dečiji i omladinski turizam JUTA za Juronjuz.
Kreće sistem „Zdravitas“
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović je najavila da će se u ovoj školskoj godini kroz novi informacioni sistem Zdravitas pratiti motorne aktivnosti đaka od trećeg razreda do kraja srednje škole, kako bi se na vreme uočile i otklanjale eventualne, kako je rekla, nepravilnosti kod dece.
„Nastavićemo sa programom “Zajedno i bezbedno kroz detinjstvo” u saradnji sa MUP-om, u pogledu bezbednosti i podizanja nivoa znanja dece. Vatrogasci i policajci kroz radionice i dijaloge sa decom približiće sve one rizične situacije koje je potrebno da dete zna kako bi bila bolja njegova bezbednost u školi i na putu do škole i od škole“, navela je Đukić Dejanović.
Školski kalendar
- 2. septembar: Početak školske godine
- 9-12. novembar: Mini jesenji raspust
- 27. decembar: Kraj prvog polugodišta
- 28. decembar – 19. januar: Zimski raspust
- 20. januar: Početak drugog polugodišta
- 17. februar: Neradni, Dan državnosti
- 21-22. mart: Proba male mature
- 16-21. april: Mini prolećni raspust
- 1-4. maj: Prvomajski praznici
- 23. maj: Kraj godine za 4. razred gimnazija
- 30. maj: Kraj godine za đake osmog razreda
- 2. jun: Proba velike mature
- 13. jun: Kraj godine za sve ostale osnovce
- 16-18. jun: Mala matura
- 20. jun: Kraj godine za ostale srednjoškolce
(Blic/Mondo/Aleksandra Virijević)