Stanovi u Beogradu postaju sve traženiji u naseljima kao što su Beograd na vodi, Zemun, Mirijevo, Surčin, i Voždovac. Razvoj velikih infrastrukturnih projekata čini ova naselja atraktivnim, uprkos rastućim cenama nekretnina.
Beograd se poslednjih desetak godina upisao na listu brzorastućih evropskih metropola, a mnogi veliki infrastrukturni objekti koje gradi ili iza kojih stoji država razlog su što i nekoliko delova naše prestonice u ovom trenutku uživa isti status. Na vrhu liste je svakako Beograd na vodi, ali ga u stopu prate Surčin, Zemun, Mirijevo i Voždovac, tačnije naselje Stepa Stepanović i novi projekat „Eliksir Voždovac“.
Dragutin Gligorić, vlasnik „Gligorić nekretnina“ objašnjava da sva brzorastuća naselja karakteriše najpre ekskluzivitet življenja u njima i to prvenstveno za ljude sa većim budžetom i to ne samo za naše državljane, već i za one iz regiona i Evrope:
– Ta naselja rastu najviše zbog velikih državnih projekata. To je trenutno početak gradnje prvih linija metroa, zatim svetska izložba EXPO 2027, ali i Nacionalni stadion. Svi delovi prestonice koji se nalaze na liniji tih projekata postaju izuzetno atraktivni i traženi, a cene, iako imaju trend porasta, i dalje su u neku ruku prihvatljive. Za nekretninu u ovih pet naselja potreban je minimalan budžet od oko150.000 evra što je cenovni rang u kome trenutno ima najviše kupaca na beogradskom tržištu.
Naš sagovonik navodi i da se u pogledu atraktivnosti lokacija situacija u poslednjih nekoliko godina dosta promenila. Kako kaže, pre pet godina su centralne beogradske opštine Vračar, Zvezdara, Palilula, ali i Novi Beograd bile na liste najtraženijih lokacija.
– To je delimično i zbog toga što je u samom centru grada smešten najveći broj visokoškolskih ustanova, državnih institucija, što postoji već uređena urbana infrastruktura, regulisan javni prevoz, postoji veliki broj škola, vrtića… Dakle sve je potpuno uređeno i ljudi su želeli na ovim mestima da kupe nekretninu bez obzira da li su Beograđani ili dolaze iz unutrašnjosti ili dijaspore. Takvom kupovinom su praktično sebi obezbeđivali sve uslove neophodne za lagodan urbani život jer im je im je sve na dohvat ruke – kaže Gligorić.
Ipak, u poslednjih nekoliko godina situacija se promenila, a sa njom i zahtevi kupaca. Navike mladih ljudi koji sada uglavnom pazare nekretnine u Beogradu su nešto drugačije i oni sada pred agente izlaze sa potpuno drugačijom listom prioriteta. Jedino što je ostalo potpuno isto, je to da su i dalje najtraženiji stanovi strukture od jednoiposobnih do trosobnih i veličine od 30 do 70 kvadratnih metara.
– Iako smo posle pandemije imali opšti trend povećane prodaje kuća, naročito u Surčinu, trenutno u navedenim „brzorastućim“ beogradskim naseljima naseljima one nisu toliko atraktivne osim, ukoliko imaju veliki plac pa su zbog toga interesantne za neko dalje ulaganje. Ipak, daleko je češća situacija da oni koji imaju novca traže dobru građevinsku parcelu na kojoj će izgraditi kuću kakva im u potpunosti odgovara. Retko se danas dešava da kuće koje se prodaju odgovaraju većem broju kupaca i to je potpuno razumljivo. Neko je pravio dom za sebe ima drugačije potrebe, estetske i funkcionalne kriterijume i viziju koja se ne poklapa u potpunosti sa vizijom i željama drugih. Eto, to su sve razlozi zbog kojih potražnja za ovom vrstom nekretnina nije tolika kao za stanovima.
Gligorić naglašava da se struktura kupaca nije drastično promenila. Kako kaže, i dalje su najčešći kupci prvog mladi bračni parovi, a tu su i investicion kupci iz unutrašnjosti ili Beograđani koji ulaganje u nekretnine vide kao najstabilniji način da sačuvaju vrednost novca:
– Sve navedeno održava, ili čak povećava nivo tražnje u naseljima koja u poređenju sa nekim ekskluzivnim lokacijama u centru i na Novom Beogradu ipak, i dalje imaju vrlo pristupačne cene.
Ono što se promenilo je to da današnja klijentela većinom ne želi da kupuje nekretnine bez garažnog ili parking mesta. Prema rečima našeg sagovornika danas je obezbeđeno parking mesto na vrhu liste prioriteta, odmah posle kvadrature, a često se pored garažnih mesta u ponudi nalaze i spoljni parkinzi koje investitori prodaju uz stan iako oni ne mogu da se uknjiže u katastru.
– Dakle, parking je jedan od uslova bez kojeg većina ne želi ni da razgovara. Danas niko nema vremena da po povratku sa posla pola sata traži gde da se parkira. Vreme je novac, a obezbeđeno mesto štedi to vreme i sprečava nervozu. Današnji kupci jednostavno žele komfor, jer sve to utiče na kvalitet njihovog života.
sasomange.rs
