Nabavka inovativnih lekova u Srbiji se nastavlja, a kada je reč o dostupnim količinama antibiotika i hormona nema razloga za brigu.
O tome je za TV Prva govorila prof. dr Sanja Radojević Škodrić.
„Nije istina da nema antibiotskih sirupa i određenih hormona. Kada je u pitanju Palitrex antibiotski sirup, o kome se pričalo, radi se o tome da se ovaj lek već tri godine ne proizvodi. Još tada smo odmah obezbedili zamenu. Palitrex kapsula ima sasvim dovoljno na tržištu, takođe i Cefaleksin sirup i kapsule. Kada je u pitanju sirup njega takođe ima, ali ne dovoljno zbog čega se kao zamena koristi Pancef“, objasnila je prof. dr Radojević Šodrić.
Kada su u pitanju hormoni, kako navodi doktorka, ni tu nema razloga za brigu.
„Progesteron je izbačen iz proizvodnje u svim zemljama Evrope i Amerike zato što je navedeno da jedna komponenta u leku povećava rizik od nastanka karcinoma. Ali postoji zamena, novi oblik progesterona koji će biti uskoro dostupan, a trenutno se nalazi na listi lekova koji je sada na Vladi. Čim bude usvojen biće dostupan u roku od dva meseca u apotekama. Kada je u pitanju urogestan, postoji dovoljno za prosečnu potrošnju“, objašnjava prof. dr Radojević Škodrić.
Doktorka je objasnila i situaciju sa hormonima za rast.
„Kada je u pitanju hormon rasta, postoji nestašica. Imamo hormon rasta od četiri dobavljača,a najčešće se koristi Novotropin ompanije Novo Nordisk. Proizvodnja ovog leka se prekida globalno, u celom svetu. Mi nemamo pravo da naredimo kompaniji da nastavi proizvodnju. Ali postoji novi lek kompanije Fajzer i on će takođe, čim se usvoji lista u roku od dva meseca biti dostupan“, ističe prof. dr Radojević Škodrić.
Ona je uputila i poseban apel građanima da se ovaj lek ne zloupotrebljava jer je potreban bolesnoj deci:
„Moram da uputim apel građanima da je lek namenjen bolesnoj deci. Međutim koriste ga odrasli muškarci u nenormalinim količinama sportisti jer dovodi do rasta mišića i nažalost mnoe žene u estetske svrhu i na taj način smanjuju količinu leka koji je namenjen bolesnoj deci. Zaista upućujem apel da se to ne radi.“
Inovativni lekovi
Republika Srbija radi na nabavci inovativnih lekova.
„Inovativni lekovi su stavljeni na listu prioriteta zdravstvenog sistema. U periodu od 2016. do 2024. stavljeno je ukupno 100 lekova na listu“, stiče Škodrić za TV Prva.
„Došli smo na ideju da napravimo decentralizaciju intovativnih lekova. To znači da pacijenti mogu da ih dobiju u svojim lokalnim bolnicama. Gde god je postojala ta mogućnost mi smo to obezbedili“, objasnila je.
„Za multiplusklerozu se tako lek daje već dve godine u 26 lokalnih bolnica, zatim za kolorektalni se daje u 29 bolnica širom Srbije. Od 1. oktobra će to biti urađeno i za terapije za reumatske bolesti, za koje smo na listu stavili 11 inovativnih lekova. Od toga dva leka samo neće moći da se daju lokalnim bolnicama, a to su Rituximab i Infliximab“, istakla je prof. doktorka.
Kada se radi o karcinomu dojke, uvedeni su gotovo svi inovativni lekovi za ovu bolest.
„U budućnosti ćemo raditi na hematološkim oboljenima i psorijazi“, istkla je Radojević Škodrić.
Transplantancija organa
Prof. doktorka Radojević Škondrić dotakla se i transplantacije organa.
„Transpaltnacija je nažalost jedina oblast u medicini koja ne zavisi ni od najnovijih dostugnuća ni od finansija. Koliko god novca imate to ne znači ništa ako rodbina, odosno porodica nije saglasna da donira organe osobe koja je doživela moždanu smrt. Država Srbija radi na poboljšanju transplantacije, a sa Mađarskom smo potpisali sporazum koji se tiče donorstva. Započeli smo saradnju i sa Belorusijom, oni nam izlaze u susret kada je u pitanju transplantacija naročito jetre“, istakla je.
Liste čekanja
Država Srbija radi i na situaciji sa listama čekanja na preglede.
„Liste čekanja postoje za magnet, skener, za kataraktu, veštačke proteze. Država maksimalno radi po tom pitanju. One postoje svuda u svetu, ali problem je dužina čekanja. Kada je u pitanju veštačka oplodnja, tu više nema liste čekanja“, ističe Radojević Škondrić.
Lečenje u inostranstvu
Napravljeni su ogromni pomaci i kada je reč o lečenju u inostranstvu.
„Ove godine je izdvojeno skoro dve milijarde za lečenje u inostranstvu, ali i dijagnostiku raznih bolesti“, ističe prof. dr Radojević Šodrić.
b92.net
