Ekstemno visoke temperature u većem delu sveta povećale su rizik od toplotne iscrpljenosti i ostalih bolesti povezanih sa vrućinom. Poznavanje znakova toplotne iscrpljenosti i načina njenog lečenja može da pomogne u sprečavanju ozbiljnijih problema.
Šta je toplotna iscrpljenost?
Toplotna iscrpljenost nastaje kada osoba više nije u stanju da funkcioniše na vrućini, obično zato što srce to ne može da izdrži. Telo gubi previše tečnosti i soli, obično prekomernim znojenjem. To može da se desi za vreme vežbanja, rada u fabrici, ali i dugog čekanja na autobuskoj stanici po vrućem i vlažnom vremenu, piše The New York Times.
Obično, kada su temperature visoke, neko ko ima toplotnu iscrpljenost može da počne da oseća vrtoglavicu, nesvesticu ili mučninu, rekao je dr Hani Atalah, lekar hitne pomoći i glavni medicinski službenik Memorijalne bolnice Džekson u Majamiju.
„To znači da ste se pregrejali, prenapregli“, kaže dr Atlah i dodaje da tada „stvarno moramo da se odmorimo“.
Ostali znaci toplotne iscrpljenosti uključuju glavobolju, povraćanje, grčeve mišića i ubrzan rad srca.
Ko je najpodložniji toplotnoj iscrpljenosti?
Toplotna iscrpljenost se obično javlja u toplijim mesecima i za vreme toplotnih talasa, rekla je dr Žaklin Bauers, direktorka hitnih službi u Zdravstvenom sistemu Severne Luizijane.
Najčešće pogađa ljude koji duže vreme, bez pauza, rashlađivanja i hidriranja, provode na visokim temperaturama. To su radnici na otvorenom, sportisti i beskućnici.
Starije odrasle osobe, novorođenčad i mala deca takođe se suočavaju sa povećanim rizikom od pregrevanja jer imaju manju sposobnost da regulišu telesnu temperaturu i balansiraju tečnosti, rekla je dr Rona Kembel, lekar hitne medicine na klinici Mejo u Ročesteru u Minesoti. Ljudi koji uzimaju određene lekove, poput tableta za krvni pritisak, takođe su izloženi većem riziku.
Može li se sprečiti toplotna iscrpljenost?
„Sami možemo da kontrolišemo mnoge bolesti povezane sa toplotom“, rekao je dr Bauers. To podrazumeva da vodimo računa koliko vremena provodimo na otvorenom i da izbegavamo naporan rad kada su temperature visoke. Trebalo da nosimo široku odeću i da ostanemo hidrirani kako bismo pomogli telu da se ohladi.
Bitno je ostati u fizičkoj formi. Vežbanje povećava broj otkucaja srca tako da ga treba praktikovati najmanje 30 minuta četiri puta nedeljno. To ujedno može da bude najbolji oblik prevencije, rekao je Daglas Kasa, profesor kineziologije na Univerzitetu Konektikat. Srce je onda u boljoj formi za toleranciju stresa tokom velikih vrućina.
Kako se leči toplotna iscrpljenost?
Ako osetite znake toplotne iscrpljenosti, treba da pronađete način da se brzo ohladite i hidrirate, rekli su doktori. Dr Kaza je takođe preporučio da oni koji primete takve simptome, obavezno obavesti nekoga da se ne oseća dobro. U tom slučaju takođe, treba prekinuti sve aktivnosti i odmoriti se.
Ako ste na plaži ili na planinarenju, pronađite hlad i skinite koliko god je moguće odeće kako biste smanjili telesnu temperaturu.
Kupanje takođe može da pomogne da se brzo ohladimo, mada stručnjaci preporučuju da se to radi samo ako je neko drugi u blizini, u slučaju da se simptomi pogoršaju.
Podizanje nogu može da pomogne da se krv vrati u srce i da se njegovo opterećenje smanji.
„Stavljanje smrznutih, hladnih peškira na telo, dok su stopala podignuta, je kao magični eliksir koji sprečava za iscrpljenost od toplote“, rekao je dr Kasa.
Pijuckanje hladnih tečnosti je takođe korisno. Dr Bovers je preporučio sportska pića koja zamenjuju elektrolite, kao što su natrijum i kalijum koji se troše prilikom znojenja.
Dr Kasa kaže da ako primene neke od ovih saveta, ljudi koji imaju simptome toplotne iscrpljenosti, vrlo brzo mogu da se oporave i poboljšaju svoje stanje.
Ipak, ako se simptomi pogoršaju ili se posle 30 minuta vaše stanje ne promeni na bolje, treba pozvati hitnu pomoć.
nedeljnik.rs
