Ultra-prerađena hrana povezana je sa zdravstvenim problemima kao što su bolesti srca i dijabetes, a nova studija ukazuje na to da bi takođe mogla da doprinese hroničnoj nesanici kod nekih ljudi.
To mogu biti bilo koje namirnice koje su modifikovane da bi im se poboljšao ukus, ili da bi trajale duže. One su u suprotnosti sa hranom poput voća ili povrća, koja uglavnom dolazi onakva kakva jesu, prenosi Science alert.
„U vreme kada je sve više hrane ultra-prerađeno, a poremećaji spavanja su sve prisutniji, važno je proceniti da li ishrana može da doprinese lošem snu“, kaže Mari-Pjer St-Onge, naučnik o ishrani i spavanju sa Kolumbija Univerziteta u SAD.
St-Onge i njene kolege su otkrile statistički značajnu povezanost između veće potrošnje utra prerađene hrane i povećanog rizika od hronične nesanice, nakon što su uzeti u obzir način života, kvalitet ishrane i faktori mentalnog zdravlja.
Sve u svemu, učesnici studije su dobijali 16 odsto svoje dnevne energije iz ovakve hrane, dok je 19,4 odsto kohorte prijavilo simptome hronične nesanice, a ova grupa je imala veći unos ovakve hrane dnevno
„Važno je napomenuti da su naše analize bile opservacione prirode, i da nismo procenjivali longitudinalno povezivanje“, kaže epidemiolog Pauline Dukun sa Univerziteta Sorbona Paris Nord.
Ona dodaje da, „iako podaci ne utvrđuju uzročnost, ova studija je prva te vrste i doprinosi postojećem korpusu znanja o ultra-prerađenoj hrani“.
Uzimajući u obzir prethodna istraživanja koja su videli, i dobro uspostavljene veze između ishrane i sna, možda nije iznenađujuće da ultra-prerađena hrana može imati uticaj na naša tela u smislu rizika od hronične nesanice.
Neki od istih istraživača su ranije otkrili povezanost između mediteranske ishrane i nižeg rizika od nesanice, pa se čini da ova nova studija predstavlja drugu stranu tog odnosa.
Još uvek nije jasno zašto bi ova veza mogla da postoji. Povezivanje ultra-prerađene hrane sa povećanjem telesne težine je lakše, zbog njihovog visokog sadržaja kalorija, ali će biti potrebna dalja istraživanja da bi se razumelo kako nas ova hrana može držati budnima tokom noći.
„U budućnosti, prospektivna epidemiološka, kao i klinička i eksperimentalna istraživanja mogla bi da unaprede znanje o uzročnosti i putevima posredovanja“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Journal of the Academy of Nutrition and Dietetics.
n1info.rs
