U Americi proizvođači nisu ni obavezni da štampaju datume na proizvodima, dok je u Evropi situacija malo drugačija.
„Ništa mi neće biti, ukus je u redu, miris je okej“ – ovako pokušavamo da se opravdamo kada jedemo hranu sa isteklim rokom jer ne volimo da je bacamo. Ali šta ako je bacanje zaista jedina ispravna opcija u tom trenutku?
Na proizvodima je skoro uvek napisan nekakav datum za koji će većina pomisliti da je rok trajanja, ali često nije, piše Živim.
Rok upotrebe – poslednji datum do kojeg je proizvod na vrhunskom kvalitetu.
Najbolje iskoristiti do – poslednjeg datuma do kojeg su ukus i miris najbolji
Datum pakovanja – dan i datum kada je proizvod upakovan
Rok upotrebe – datum kada proizvod prestaje da bude bezbedan za upotrebu
U Americi proizvođači nisu ni obavezni da štampaju datume na proizvodima, dok je u Evropi situacija malo drugačija. U EU se od proizvođača zahteva da odštampaju bar neki oblik datuma na svom proizvodu, a od pet američkih obrazaca datuma možemo da biramo između dva – datum isteka i rok upotrebe.
Uprkos tome, mnogi i dalje biraju da ignorišu ove datume i više veruju svom čulu mirisa, a sa ovih nekoliko proizvoda to je možda i najgore što možete da uradite jer naše čulo mirisa, nažalost, nije sveznajuće.
Prva, pomalo neočekivana stvar su sosevi i namazi u teglama. Iako su u staklu i na hladnom mestu, ipak se kvare. Čim ih prvi put otvorite, bakterije se „uvuku“, a nakon nekoliko upotreba se samo umnožavaju. Zato je važno poštovati štampane datume.
Hrana u teglama ima dug rok trajanja, tako da ne bi trebalo da imate problema da bacite nešto poput kečapa koji može da stoji u frižideru šest meseci.
