Kardiolog dr Bojan Jašović za RTS otkrio je sve o artimijama i ostalim srčanim oboljenjima.
Poremećaji srčanog ritma dešavaju se zbog zdravstvenih problema koji ne smeju da se ignorišu. Koliko su aritmije opasne i kada treba reagovati? Kardiolog dr Bojan Jašović, načelnik odeljenja za kardiovaskularne bolesti KBC „Zvezdara“ za RTS Ordinaciju objasnio je kako da prepoznamo aritmije i ostala oboljenja srca.
„Osećaj kratkog daha može biti simptom aritmije, ali može biti i posledica srčane slabosti. Takvo stanje obavezno treba ispratiti. Ako pacijent ima aritmiju, novi aparati za merenje pritiska mogu to da otkriju, međutim, ne mogu otkriti atrijalnu fibrilaciju, odnosno treperenje pretkomora. Svaki aparat za merenje krvnog pritiska treba odneti jednom godišnje da se resetuje, sredi, da bi pokazivao prave vrednosti“, savetuje kardiolog dr Bojan Jašović.
Kakva aritmija je rizik po zdravlje i znak da se javimo lekaru?
„Dijapazon simptoma kada je u pitanju aritmija ide od praktično potpuno asimptomatske aritmije, koja se ne registruje do aritmije koja može da dovede do srčanog zastoja i praktično, životno da ugrozi pacijenta. U svakom slučaju, ono što je važno kada su simptomi aritmije u pitanju, ono što bi trebalo da nam negde skrene pažnju da se javimo lekaru jeste osećaj neke nepravilnosti u radu srca, treperenje u grudima, posebno ukoliko se javi osećaj nesvestice, vrtoglavice, omaglice ispred očiju, ukoliko postoji neki propratni osećaj mučnine, a kod nekih ljudi može postojati i taj neki simptom koji stvara apresiju u grudima u vidu nekog bola“, istakao je kardiolog.
Koji lekovi i suplementi mogu da naprave aritmiju?
„Mogu, recimo, lekovi, koji se koriste za prehladu, oni u sebi imaju taj neki efedrin i može, ako imamo neku dobru podlogu, da napravi aritmiju, ali, generalno, manje više, intolerancija na bilo koji lek bi mogao da bude negde u osnovi pojave nekih aritmija, čak i antiaritmici, lekovi koje dajemo za lečenje aritmije, u nekim trenucima mogu proaritmogeno da deluju. Kod poremećaja nivoa elektrolita presudan je nivo kalijuma i kalcijuma koji su najvžaniji sa funkciju srca. Kod zastoja disanja u snu ili slipapneje može doći do aritmija, ali i povišenog krvnog pritiska“.
Na pitanje šta je kardiomiopatija, dr Jašović ističe da je u pitanju širok pojam. Definiše se kao strukturno oštećenje samog srčanog mišića, to su raznovrsna stanja i mogu da se dese i zbog infarkta miokarda.
„Čovek koji preživi infarkt miokarda ima promenjeno tkivo u srčanom mišiću, što dovodi do poremećaja funkcije. Postoje kardiomiopatije koje nastanu primarno, to su ljudi koji se jako lako i brzo zamore, koji imaju kratak dah, koji često noću ne mogu da spavaju na niskom uzglavlju, nego moraju da stave dva ili tri jastuka, da bi mogli lepo da spavaju; ljudi kod kojih dolazi do pojave otoka na nogama itd“, rekao je on.
Šta može da se otkrije EKG-om?
„Ono što može da se desi, da ako neko ima izraženu aritmiju, koja je praktično prisutna često ili svakodnevno, mi imamo neku šansu da tim EKG-om registrujemo tu neku aritmiju, ali isto tako postoje velike šanse, posebno one aritmije koje se javljaju povremeno ili neredovno, da ne uhvatimo tim EKG-om, da dobijemo potpuno normalan EKG zapis, a da, na primer, pacijent ima problem sa aritmijom. Sledeći nivo dijagnostike je ultrazvuk srca i nošenje holetera 24 časa gde se vide sve nepravilnosti u radu srca. U tim zapisima se nekada mogu primetiti pauze između dva otkucaja srca“.
Koje pauze u otkucajima srca su opasne?
„Pauze nisu česte. Značajna pauza je veća od tri sekunde. Ako ta pauza nije jatrogena, odnosno ako nije provocirana nekom terapijom, onda je svakako pauza od preko tri sekunde nešto što će biti gotovo sigurno indikacija za plasman pejsmejkera. Što se tiče pauza, mi smo uvek oprezni kada vidimo pauze duže od dve sekunde“.
Kod kojih srčanih problema se javlja ubrzan, a od kojih usporen rad srca?
„Tahikardija podrazumeva srčani rad iznad 100 otkucaja u minuti i te tahikardije mogu da budu pravilne, brze i pravilne ili brze i nepravilne. Atrijalna fibrilacija ili apsolutna aritmija je primer brzog i nepravilnog srčanog rada, a recimo, ako govorimo o tim nekim tahikardijama koje idu iz srčanih pretkomora, o toj nekoj supraventrikularnoj tahikardiji, to je jedan brz ritam koji može da dostigne frekvenciju skoro 200 otkucaja u minuti, ali je pravilan“, precizirao je kardiolog i dodao je opasnija apsolutna aritmija. Srce može usporeno da radi zbog nekog ozbiljnog srčanog problema i to zbog poremećaja prenosa impulsa kroz srčani mišić, srce radi toliko sporo da dovede do kriza svesti, nesvestica, vrtoglavica, omaglica.
Za koga je pejsmejker i koliko je komplikovana ta intervencija?
„Nije komplikovana. Pejsmejker je, u stvari, jedan mali električni aparat koji praktično bude kao neki čuvar plamena, prati našu srčanu aktivnost, odnosno električnu aktivnost srca i isporuči električni signal onda kada srce zataji. Kada srce zaboravi da pusti taj signal, to, u stvari uradi pejsmejker umesto njega“, objasnio je.
Za koje aritmije je rešenje pejsmejker?
„Pejsmejker može da bude i za ubrzan rad srca. Kada govorimo o osnovnim tipovima pejsmejkera, oni su u stvari rezervisani za ljude koji imaju spor srčani rad i kod pacijenata sa tim bradiaritmijama, sa blokovima. Za tahikardije, to je pejsmejker koji je spasio mnogo života i koji je mnogo značajan. To je vrsta pejsmejkera koji prepoznaje ono treperenje komora koje je životno ugrožavajuće i koje praktično dovodi do srčanog zastoja. Kada se implantira, on praktično ima funkciju, osnovnu funkciju pejsmejkera, prati tu električnu aktivnost srca, ali ako dođe to tih brzih tahikardija, on praktično propusti strujni udar, kao kada bi uradili defibrilaciju srca, prekine te životno ugrožavajuće aritmije. Ima aritmija sa kojima se namučimo ozbiljno, znaju da budu uporne i da budu nepredvidive, da kroz duži vremenski period tragamo za lekom koji će da da taj odgovor, ali generalno se danas aritmije dobro kontrolišu“, rekao je kardiolog Bojan Jašović za kraj.
