Zvezdarci, evo koju grešku skoro svi pravimo kad uzimamo med i onda uopšte ne deluje

Sagovornik kaže da se u apiterapiji vosak koristi kao lekovita mast i u kombinaciji sa uljima (smilje, neven, noćurak, maslinovo ulje), što daje višestruke blagodeti našoj koži.

„Štite je od vetra i kiše, regenerišu (rane, opekotine i druga oštećenja), daju joj elastičnost i sprečavaju infekcije (ekcemi, groznice, neke vrste psorijaze, bubuljice). Žvakanjem biodinamičkog voska jačamo naše desni, a gutanjem izbacujemo toksine. Lekovite voskove obloge olakšavaju bolna ramena, lumbalni pojas, bolna kolena, laktovima daju pokretljivost i otklanjaju bol. Na mesta gde se nanosi vosak dolazi do zagrevanja i prokrvljenosti, a samim tim i olakšanje jer nestaju ili se smanjuju bolovi.“

MED

Nektar koji pčele skupljaju iz cvetnica donose u košnicu i tu ga pretvaraju u med. Med je slatka supstanca koja u sebi sadrži preko 200 mikroelemenata iz prirode.

„Sastoji se najviše od prostih šećera od kojih su najznačajniji voćni i grožđani. Prirodni med se uvek kristališe, a kristalizacija zavisi od sorte meda. Recimo, med od uljane repice kristališe za 15-20 dana, dok bagremov tek za godinu, pa i više dana. Med se koristi kao hrana, a ima i veoma lekovita svojstva. U apiterapeutske svrhe med koriste gotovo sve osobe, jedino bebe do godinu dana ne konzumiraju med.“

Korist meda za organizam je višestruka ukoliko se uzima pravilno.

„Najgora stvar je uzeti med, pa zaliti hladnom vodom. Zbog specifične težine med padne na dno želuca, a odozgo dođe voda, što nema nikakav efekat, a može da dođe i do kolitisa.“

U apiterapeutske svrhe, a i uopšte, med je najbolje uzimati ujutru (livadski), jednu kašičicu meda staviti u usta i muljati, pa posle minut, dva progutati i zatim pola sata ništa ne konzumirati, kaže Siniša Mitrović, apiterapeut.

„Med gotovo trenutno ulazi u naš krvotok, ali pojedini elementi se apsorbuju posle dvadesetak minuta. Zato pustimo med da bez drugih primesa (voda, čaj, hrana…) odradi najbolje za naš organizam. Kada na taj način uzimamo med, naš centralni nervni sistem dobija informaciju da dobija potrebne i kvalitetne ugljene hidrate, a naš mozak radi na proste ugljene hidrate. S druge strane, kada unosimo čokolade, torte, kolače, keksiće, našem organizmu je potrebno da ih preradi u proste šećere i do dva sata.“

Kaže da su odlične i limunade sa medom (jedan limun, pola pomorandže i puna kašika meda u litar vode).

„Poslednjih decenija poznata je i korist meda i jabukovog sirćeta (jedna kašičica meda sa jednom kašikom jabukovog sirćeta u dva decilitra mlake vode), što se može koristiti i ujutru natašte. I hleb namazan medom je odličan obrok.“

Siniša Mitrović kaže i da je dobro dan započinjati livadskim medom, a uveče uzeti bagremov ili lipov koji imaju umirujuće delovanje i uvode nas u laku noć i prijatan san.

POLEN

Polen je plod biljaka cvetnica i u sebi sadrži preko 300 mikroelemenata. Pčele skupljaju polen i pakuju ga u korpice na nožicama specijalnim hvatačima. zatim on ispada u koritanca odakle ga pčelar sakuplja, prečišćuje, suši i pakuje.

„U apiterapiji polen se ne može koristiti kao čist jer je obavijen celuloznim opnama koje naš organizam ne može usvojiti. Zato se polen meša sa medom da bi med svojim enzimima rastvorio celulozu i učinio ga lekovitim za naš organizam. Na kilogram meda dodaje se 100-200 g ili 300 g polena. Uzima se po jedna kašičica na dan, a u apiterapeutske svrhe može se povećati količina. Polen je prepun RNK i utiče višestruko lekovito na naš organizam – na pamćenje, vid, rast, kosu, na upalu prostate.“

PERGA

Prerađeni polen se naziva perga. Polenova zrnca koje pčela unese u košnicu se prerađuju i pakuju u ćelije saća, tu sazrevaju i tek posle 14 do 16 dana može da se konzumira. Perga se još naziva i pčelinji hleb.