NE NOSIM PANCIR, ALI… NIJE HRABROST PREŽIVETI METAK U STOMAK, TO JE GLUPOST Za neke je bio nekrunisani kralj Zvezdare, za druge „Šaban“

Dejan Marjanović Šaban u novinama je devedesetih važio za nekrunisanog kralja Zvezdare, a njegovi su ga tada zvali jednostavno – Šaban.

Komšije su pričale za njega da stalno dovozi nova besna kola, a bio je omiljen među devojkama. U Bulevaru su ga zvali Lepi Deki.

Za sebe je govorio da je mlad čovek, koji je završio građevinsku školu i koji voli da bude u društvu lepih devojaka i da vozi lep auto…

Na Fejsbuku u grupi „Legende devedesetih“ postoji i jedna zanimljiva anegdota vezana za njega.

Ovako je govorio Dejan Marjanović Šaban: 

– Ne volim da se junačim, da potežem revolver. Nisam od onih koji prvo pucaju, pa posle misle šta će, kako će. Koka-kola je moje piće. Pancir ne nosim, ne treba mi, a i trudim se i trudiću se da ne izigravam živu metu. Da li sam hrabar? To nije važno, jer hrabrost nije preživeti metak u stomak, to je glupost – govorio je Dejan Marjanović Šaban i to malo pred svoju smrt.

Marjanović je ubijen kada je imao samo 23 godine kada je ubijen 18. oktobra 1994. godine.

Poslednji intervju Šaban je dao dva sata pre nego što će biti ubijen i tada je rekao:

-Jutros u pola četiri su pokušali da me ubiju! Pucali su sa stepeništa iznad mog stana. Ne znam kako, ali ostao sam živ. Imao sam više sreće nego pameti. Vraćao sam se kući. Odjednom je zapraštalo! Imao sam sreće, zbog komšiluka sam bio tih, a nisam ni upalio svetlo u hodniku. Kad sam otključao vrata, sa stepeništa je počelo da trešti. Bacio sam se kroz vrata u stan, nogom sam zalupio vrata, sva su izrešetana, a u stanu je haos. Dođite da slikate. Ne znam iz čega je pucano, iz više revolvera, heklera ili uzija. Posle sam čuo trku i pucača više nije bilo. U hodnik su izašle uplašene komšije. Saznaću već danas ko je pucao, ali me više zanima: Zašto? Sad je na ulici neko čudno vreme, klinci šetaju sa pištoljem za pojasem i čekaju nekog poznatog da upucaju. Bojim se samo tih napaljenih momaka da se preko mene mrtvog ne proslave. Ali jadna je to slava. Danas je veština ne ubiti nikog, a veličina ostati živ. Sutra ću već biti daleko. Idem u Ameriku. Ćao – rekao je tada Marjanović.

Dva sata kasnije Šaban je ubijen. 

(Alo.rs)

Tagovi:

Pročitajte još: